Kodifikacija građanskog prava
u Srbiji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo:
Pravni fakultet
Sadrzaj:
PRVI PROJEKAT ZAKONIKA ZA KNJAZEVINU
SRBIJU........................ 3
OPSTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA KNJAZEVINU
CRNU GORU IZ 1888. GODINE...................................................................
5
GRADJANSKO ZAKONODAVSTVO
U KRALJEVINI
JUGOSLAVIJI.....................................................................
7
RAZVOJ GRADJANSKOG PRAVA U JUGOSLAVIJI
POSLE DRUGOG SVETSKOG
RATA.......................................................... 8
RAD NA DONOSENJU JEDINSTVENOG
GRADJANSKOG
ZAKONIKA......................................................................
9
PRVI PROJEKAT ZAKONIKA ZA KNJAZEVINU SRBIJU
Rad na nasem gradjanskom zakoniku pocinje 1829,
kad je knez Milos naredio ucitelju knezevica Milana “visokoucenom gospodinu”
Georgiju Zahariadesu (iz Zemuna) da prevede - s nemackog - jedan deo francuskog
gradjanskog zakonika. Po ideji Vuka Karadzica, koji je takođe bio upotrebljen
za prevođenje zakona, obrazovana je narocita komisija koja je imala da
projektuje gradjanski i kazneni zakonik, zajedno sa postupcima. Ta je komisija
mahom prevodila; strane jezike s kojih su prevodili, njeni su clanovi valjda i
razumevali, ali bez pravnog obrazovanja, oni nisu razumevali stvar koju su
prevodili. I danas se još pamti anegdota da su ti nasi zakonopisci mislili da
“servituti” znace “ropstvo”, a “hipoteka” - “apoteku”. Neki projekti
“zakonopravitelne” komisije podneti su knezu Milosu 1834; on ih je vratio
gnevan; “s pocetka je i kojekako” veli on u jednom pismu, “ali posle je sve
gore i gore, i tako da ja ne znam ili su ti ljudi, koji su te zakone pisali,
bili pijani, ili sasvim ludi”.
Knez je narocito bio nezadovoljan oblikom
izradjenih projekata. Te iste godine, preporucuje “zakonopravitelnoj” komisiji
da sa svojim prevodom francuskog gradjanskog zakonika uporedi austrijski
gradjanski zakonik, o kome je neko dostavio knezu da je prostije i razgovetnije
pisan.
Najzad, knez Milos dolazi na ideju da pozove
skolovane pravnike, kakvih tada nije bilo u Srbiji, ali ih je bilo u Austriji,
medju tamosnjim Srbima, - da pregledaju rad “zakonopravitelne” komisije. 1836
godine on moli austrijsku vladu da u tom cilju dopusti prelazak u Srbiju Jovanu
Hadzicu, novosadskom senatoru, i Vasiliju Lazarevicu, zemunskom gradonacelniku.
Austrijska vlada nije cinila nikakve smetnje; Hadzic je u Beograd dosao zajedno
s Lazarevicem, 26. aprila 1837.
Hadzic i Lazarevic su pregledali projekte
“zakonopravitelne” komisije, obavestavali se o uredbama po kojima se dotle
sudilo, kao i o pravnim obicajima koji su u narodu postojali. Posle svega toga
oni podnose izvestaj knezu Milosu o zakonima koje treba dati Srbiji. Za nas je
ovde važno samo njihovo mišljenje o gradjanskom zakoniku. Oni kazu da je projekat “zakonopravitelne”
komisije, vecim delom, prevod, i to doslovan, francuskog zakonika. Po njihovom
misljenju, francuski zakonik nije za Srbe i Srbiju. Francuski narod je sasvim
drukciji od srpskog; odmakao daleko od njega u civilizaciji. Srpskom narodu
trebaju mnogo prostiji i kraci zakoni, koji ce se oslanjati, koliko je moguce,
na njegove pravne obicaje, i biti podesni prema njegovom stupnju civilizacije.
Posle toga prelaze na detaljni pretres pravnih obicaja, Hadzic i Lazarevic ne
pokazuju se vrlo voljni da ih prime kao osnovu zakonika.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!